Студија улагања у дјецу у Републици Српској

Naglašeno

Широка истраживања показују да су ране године у животу дјетета заиста важне. Посљедњих година се појавила огромна количина доказа који говоре у прилог томе да улагања у раном дјетињству имају највећи поврат од свих интервенција људског капитала. Лонгитудиналне студије из широког спектра студија случаја показују да дјеца која похађају квалитетне предшколске програме имају вишеструке користи, које се, између осталог, огледају у бољим резултатима на тестовима, бољим стопама матурирања/дипломирања, смањеној друштвеној искључености и вишедимензионалном сиромаштву, мањим стопама криминала и делинквенције те бољим дугорочним приходима.1 Важно је нагласити да улагање у рани раст и развој (РРЗ) може бити покретач напретка у оквиру циљева одрживог развоја и играти централну улогу у остваривању основних права дјетета утврђених Конвенцијом о правима дјетета.

Важност раног раста и развоја у Републици Српској (РС) не може се потцјењивати.

Република Српска се суочава са све старијим и малобројнијим становништвом, што представља пријетњу економском и социјалном развоју овог ентитета. 2 Од 2002. године укупно становништво је у сталном опадању, а 2021. године само је %13 становништва РС-а млађе од 15 година.3 Оваква демографска слика је резултат ниске стопе наталитета и високе стопе исељавања. У 2020. години, у РС-у је живјело око 56.250 дјеце старости од 0 до 6година, што је бројка која ће се до 2050. године смањити на око 40.676.4 Ова популација мора бити у центру пажње хитне политике и улагања. Рани раст и развој је посебно важан имајући у виду овај демографски контекст. Са мање дјеце и ограниченим ресурсима, РС мора његовати квалификовану и продуктивну младу радну снагу да би одржала и побољшала економске и социјалне услове.

У посљедњих петнаест година постигнут је напредак у стварању повољног политичког окружења за екосистем раног раста и развоја. То укључује Оквирни закон о предшколском васпитању и образовању (2007.), Закон о социјалној заштити РС-а (2011.), Стратегију развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања РС за период 2030 - 2022. и Програм за рани раст и развој дјеце у РС-у за период 2022. до 2028. г. Међутим, Република Српска има јасне прилике за улагање у младе генерације које су неискориштене. Потребни услови за преживљавање, напредак и испуњавање пуног потенцијала мале дјеце у РС

нису испуњени. Дјеца у раном узрасту у РС-у изложена су сиромаштву, ускраћивању и токсичном стресу; исходи у погледу здравља и прехране дјеце су лоши, а упркос значајним унапређењима, могућности за рано учење су потиснуте широм РС-а.

Потрошња у социјалним секторима (здравље, образовање, социјална заштита) неадекватна је за испуњавање потреба. Буџети за социјални сектор су централизовани на нивоу ентитета РС и њима управљају Министарство здравља и социјалне заштите РС, Министарство просвјете и културе РС и Јавни фонд за дјечју заштиту РС. Међутим, главни извор финансирања буџета за предшколско васпитање и образовање и центре за социјални рад су општине и градови, док Фонд здравственог осигурања Републике Српске финансира систем доприноса за здравствено осигурање. Издаци у социјалним секторима, а нарочито они који се односе на дјецу, често су недовољни, а и гдје је финансирање адекватно, исходи по дјецу су испод жељеног нивоа. Ове бројке крију значајне неједнакости у исходима међу групама мале дјеце у односу на ромску дјецу, дјецу са сметњама у развоју, дјецу из руралних подручја или породица са ниским приходима и дјецу миграната/избјеглица која су сва суочена са додатним изазовима.