Студија изводљивости за Бијељину

Naglašeno

Услуге предшколског васпитања и образовања (ПВО) су кључни дио улагања у људски капитал. Лонгитудиналне студије из широког спектра
студија случаја показују да дjеца која учествују у квалитетним програмима предшколског васпитања и образовања имају вишеструке користи, укључујући и боље резултате на тестирањима, боље стопе завршетка школовања, ниже стопе криминалитета

и делинквенције и бољи дугорочни приход.1 Када
се те користи монетизyју, поврат инвестиције може бити огроман. Истраживања из Босне и Херцеговине (БиХ) потврђују важност услуга предшколског васпитања и образовања. Похађање предшколских програма високе квалитете доведено је у везу
са бољим развојем дjеце, а пријављује се и боља социјализираност дjеце и способност концентрације након уписа у основну школу, као и учење основних вјештина којима се промовира цјеложивотно учење. Ове прилике за улагање у рано дjетињство не
треба пропустити. Процјене говоре да би одсуство активности којима би се омогућио већи обухват предшколским васпитањем и образовањем могло коштати економију Републике Српске и до 9,4 милијарди КМ до 2052. године.2

Имајући у виду описани контекст, УНИЦЕФ је наручио провођење ове студије изводљивости проширења услуга предшколског васпитања и образовања у Републици Српској (РС), а као примјер студије случаја коришћен је град Бијељина. Овај извјештај би требао дa пружи практичне смјернице доносиоцима одлука за проведбу такве интервенције. У оквиру на основу којег су израђене ове смјернице, фокус је стављен

на прикупљање информација о финансијској, оперативној и политичкој изводивости проширења обухвата предшколског васпитања и образовања. Треба напоменути да се ова студија фокусира искључиво на услуге предшколског васпитања и образовања за дjецу старости од три до шест година.

СТАТУС И ТРЕНДОВИ

У цијелој РС, као и у граду Бијељина, приступ услугама предшколског васпитања и образовања побољшао се посљедњих година, а пружање услуга је подијељено између јавних и приватних установа. На ентитетском нивоу, стопа уписа расте од 18/2017. године (уз смањење током пандемије COVID-19), а најновији подаци говоре да је 38% од 28.734 дjеце у РС, старости од три до шест година, уписано у цјелодневне или полудневне програме предшколског васпитања и образовања.3 Међутим, упис у Бијељини у складу је

са ентитетским просјеком, са стопом уписа од 31%
у 2021/22. години. Уписано је више дjеце старије од три године, а највећа стопа обухвата је у старосној категорији 4-5 година.4 Примјетно је да више од двије трећине дjеце у граду још увијек нема приступ кључним услугама предшколског васпитања и образовања. Приватни сектор је потакнуо овај све већи упис, повећавајући свој удио у укупном броју дjеце у предшколским установама. Оваква ситуација је присутна широм РС, али посебно у граду Бијељина, гдjе је приватни сектор већ доминантан пружалац услуга предшколског васпитања и образовања, са удjелом од 67% (у односу на 60% у 2018/19).5

Обрасци похађања веома су слични онима у другим дијеловима земље и повезани су са социоекономским статусом и локацијом домаћинства. Дjеца из домаћинстава у којима су једно или обоје родитеља/ старатеља незапослени, или дjеца из периферних подручја изван града углавном имају више проблема са приступом услугама предшколског васпитања и образовања. У просјеку у Бијељини и РС, 82% дjеце уписане у предшколске установе долази из породица у којима су оба родитеља запослена, док 16% долази из породица у којима је запослен један родитељ.6 Дjеца из домаћинстава у којима су оба родитеља незапослена чине само 1% предшколске популације.7